Okru­žni sud u nje­mač­kom gra­du Ahe­nu osu­dio je Ro­žaj­ca Sa­fe­ta Ka­li­ća na če­ti­ri go­di­na ro­bi­je zbog sum­nje da je kao sa­u­če­snik iz­vr­šio kri­vič­no dje­lo neo­vla­šće­na pro­iz­vod­nja i sta­vlja­nje u pro­met opoj­nih dro­ga. Po­što je u pri­tvo­ru pro­veo vi­še od tri go­di­ne, na­kon što mu je odo­bren uslov­ni o­tpust, oče­ku­je se da će bi­ti pu­šten na slo­bo­du kra­jem ja­nu­a­ra sle­de­će go­di­ne, po­tvr­đe­no je „Da­nu” iz vi­še iz­vo­ra.
Ka­li­ću je u Nje­mač­koj su­đe­no u od­su­stvu i pre­su­da je do­ni­je­ta ra­ni­je. Me­đu­tim, ka­da je uhap­šen, po­kre­nut je no­vi po­stu­pak, u ko­jem je po­no­vo osu­đen.
Od­lu­ka su­da u Ahe­nu do­ka­zu­je da je Ka­lić no­vac za­ra­đi­vao od pro­da­je he­ro­i­na, što je bi­lo pre­di­kat­no kri­vič­no dje­lo na su­đe­nju za pra­nje nov­ca u Cr­noj Go­ri, pa za­to ču­di što su ov­da­šnji su­do­vi do­ni­je­li oslo­ba­đa­ju­ću pre­su­du, na osno­vu ko­je će tom Ro­žaj­cu bi­ti is­pla­će­na ogrom­na nov­ča­na na­kna­da.
Vla­sti u Nje­mač­koj  Ka­li­ća te­re­te za vi­še kri­vič­nih dje­la u ve­zi sa pro­da­jom dro­ge u pe­ri­o­du od 1995. do 1996. go­di­ne. Iako ga je Cr­na Go­ra po­tra­ži­va­la zbog op­tu­žbi za pra­nje nov­ca, austrij­ske vla­sti su ga pre­da­le Nje­mač­koj, ko­ja ga je tra­ži­la zbog iz­dr­ža­va­nja za­tvor­ske ka­zne, jer ih je na to oba­ve­zi­vao evrop­ski na­log za hap­še­nje ko­ji va­ži me­đu ze­mlja­ma Evrop­ske uni­je.
Ka­lić se tre­nut­no na­la­zi u za­tvo­ru u  Ahe­nu, gra­du na za­pa­du Nje­mač­ke, na gra­ni­ci sa Ho­lan­di­jom i Bel­gi­jom, a po iz­la­sku na slo­bu mo­ći će ne­sme­ta­no da se vra­ti u Cr­nu Go­ru, po­što je pred Vi­šim su­dom u Bi­je­lom Po­lju oslo­bo­đen kri­vi­ce za pra­nje nov­ca. Na­kon iz­ri­ca­nja te oslo­ba­đa­ju­će pre­su­de, sud je uki­nuo i me­đu­na­rod­nu po­tjer­ni­cu za njim. Po slo­vu iste pre­su­de, dr­ža­va će mo­ra­ti da mu vra­ti svu imo­vi­nu ko­ja je nje­mu i nje­go­voj po­ro­di­ci bi­la pri­vre­me­no od­u­ze­ta. 
Sa­fet Ka­lić je na­kon tri go­di­ne bjek­stva uhap­šen 20. ok­to­bra 2014. go­di­ne, ka­da je sa la­žnim pa­so­šem sa Ko­so­va i Me­to­hi­je sti­gao u Beč. Li­šen je slo­bo­de dan pri­je ne­go što je u bje­lo­polj­skom Vi­šem su­du tre­ba­lo da bu­de ob­ja­vlje­na pre­su­da za pra­nje nov­ca.
Vi­ši sud je ras­pi­sao po­tjer­ni­cu za Ka­li­ćem 4. av­gu­sta 2011. go­di­ne, od­mah na­kon po­kre­ta­nja is­tra­ge pro­tiv nje­ga. Spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo je te­re­ti­lo nje­ga, nje­go­vog bra­ta Mer­su­di­na i su­pru­gu Ami­nu da su u Cr­noj Go­ri opra­li 7,7 mi­li­o­na eura ste­če­nih pro­da­jom dro­ge u Nje­mač­koj.
Op­tu­žni­ca je te­re­ti­la Ka­li­će da su se od 2005. do ju­na 2011. go­di­ne udru­ži­li da pu­tem ban­kar­skog i fi­nan­sij­skog po­slo­va­nja pri­kri­ju na­čin pri­ba­vlja­nja nov­ca za ko­ji su zna­li da je pri­ba­vljen kri­vič­nim dje­lom neo­vla­šće­na pro­iz­vod­nja, dr­ža­nje i sta­vlja­nje u pro­met opoj­nih dro­ga, iz­vr­še­nim od stra­ne kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je či­ji je je­dan od or­ga­ni­za­to­ra bio Mer­su­din Ka­lić, zbog če­ga je pra­vo­sna­žno osu­đen u Nje­mač­koj.
Tu­ži­la­štvo je tvr­di­lo da su ta­ko ste­čen no­vac uvo­di­li u le­gal­ne nov­ča­ne to­ko­ve pre­ko ban­kar­skih ra­ču­na fir­mi či­ji su osni­va­či okri­vlje­ni i nji­ho­vi bli­ski srod­ni­ci, či­me su pri­kri­li po­ri­je­klo nov­ca u ukup­nom iz­no­su od 7.773.127,06 eura. 
M.N.–M.V.P.


Po­zi­va­ju se na za­šti­tu lič­nih po­da­ta­ka

Iz Mi­ni­star­stva prav­de su „Da­nu” sa­op­šti­li da ne mo­gu da da­ju in­for­ma­ci­ju o pre­su­di ko­ja je u Nje­mač­koj iz­re­če­na Sa­fe­tu Ka­li­ću.
– Za­ko­nom o za­šti­ti po­da­ta­ka o lič­no­sti pro­pi­sa­na je za­šti­ta po­da­ta­ka o lič­no­sti i oba­ve­ze ru­ko­va­la­ca lič­nih po­da­ta­ka u svr­hu te za­šti­te. U skla­du s tim za­ko­nom, lič­ni po­da­ci su sve in­for­ma­ci­je ko­je se od­no­se na fi­zič­ko li­ce či­ji je iden­ti­tet utvr­đen ili se mo­že utvr­di­ti. Čla­nom 14 za­ko­na pro­pi­sa­no je da se ob­ra­da lič­nih po­da­ta­ka ko­ja se od­no­si na kri­vič­na dje­la mo­že vr­ši­ti sa­mo od stra­ne ili pod nad­zo­rom nad­le­žnog dr­žav­nog or­ga­na i ako su obez­bi­je­đe­ne mje­re za­šti­te lič­nih po­da­tak u skla­du sa za­ko­nom. U skla­du sa čla­nom 123 stav 3 Kri­vič­nog za­ko­ni­ka, po­da­ci iz ka­zne­ne evi­den­ci­je za fi­zič­ko li­ce mo­gu se da­ti sa­mo su­du, dr­žav­nom tu­ži­o­cu i or­ga­nu upra­ve nad­le­žnom za po­slo­ve po­li­ci­je u ve­zi sa kri­vič­nim po­stup­kom ko­ji se vo­di pro­tiv li­ca ko­je je ra­ni­je bi­lo osu­đe­no, or­ga­nu za iz­vr­še­nje kri­vič­nih sank­ci­ja i or­ga­nu ko­ji uče­stvu­je u po­stup­ku da­va­nja am­ne­sti­je, po­mi­lo­va­nja, re­ha­bi­li­ta­ci­je ili od­lu­či­va­nja o pre­stan­ku prav­nih po­sle­di­ca osu­de, kao i or­ga­ni­ma sta­ra­telj­stva, kad je to po­treb­no za vr­še­nje po­slo­va iz nji­ho­ve nad­le­žno­sti. Ima­ju­ći u vi­du na­ve­de­no i či­nje­ni­cu da se pred­met­ni za­htjev od­no­si na lič­ne po­da­ta­ke, po­sto­ji za­kon­ska oba­ve­za za­šti­te lič­nih po­da­ta­ka i one­mo­gu­ća­va­nja nji­ho­ve ob­ra­de i do­stup­no­sti osim od stra­ne ili pod nad­zo­rom nad­le­žnog dr­žav­nog or­ga­na – na­ve­la je Đi­na Po­po­vić, port­pa­rol Mi­ni­star­stva prav­de.